Svi Jevreji, slušajući tu diskusiju, su razumeli da je Isus upotrebio dobro poznati mit, da bi ilustrovao ono što je želeo da kaže. Detaljnijim razmatranjem stihova kod Luke 16:19-31 vidimo da je to simbolična basna, koju Isus nije želeo da mi bukvalno razumemo i primenjujemo. Na primer, da li svi spašeni idu u Avramovo naručje? Ne.Da li će ljudi sa neba razgovarati sa onima u paklu? Ne. Da li će kaplja vode moći da ohladi jezik osobe koja gori u paklu? Ne.Da li Avram odlučuje ko će da se spase, a ko će da bude izgubljen? Ne.Isto tako, ta basna se ne može uptrebiti da uči ljude ko će da ide pravo u nebo ili u pakao kad umre pre poslednjeg sudnjeg dana na kraju sveta. Kod Jovana 12:48 Isus objavljuje: „Riječ koju ja govorih, ona će mu suditi u pošljednji dan.”Stoga, kakvo je značenje ove basne? Bogati čovek je simbol jevrejske nacije koja se gostila sa Svetim Pismom, dok je prosjak pred kapijom, koji se odnosio na neznabošce, gladovao u nedostatku Božije Reči. Isus je zaključio ovu basnu sa primedbom: „Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane neće mu vjerovati (neće ih moći ubediti – engleski prevod).” Luka 16:31. Zaista, Isus je kasnije iz mrtvih vaskrsao jednog čoveka, po imenu Lazar, i većina jevrejskih vođa Mu još uvek nije verovala (Jovan 12:9-11).